Isidora Krstić / The Giant, the Draughtsman and a Beautiful Landscape / Džin, zapisničar i egzotični pejzaž /
Centralni motiv rada predstavlja dekonstrukcija mita koji potiče iz šesnaestog veka nastalog tokom Magelanove ekspedicije koja je imala za cilj da pronađe put do Molučkih ostrva (današnja Indonezija) ili “Ostrva začina” kako su se zvala u doba kolonijalizma. Kako je tvrdio Antonio Pigafeta, Magelanov zapisničar, na tlu današnje Patagonije se ekspedicija susrela sa populacijom džinova. Verovanje u postojanje džinova se vratilo u Evropu i mit je uspeo da istraje sledeća dva i po veka.
Rad želi da naglasi važnost mitova u funkciji građenja narativa i produkcije znanja. Mit je ispitivan sa brojnih stanovišta koja uključuju antropologiju, geografiju, etnografiju i istoriju. Na ovaj način, rad pokušava kroz umetničko istraživnje da prevaziđe granice klasičnih disciplina i ispita gde te granice zaista stoje. Rad je prvo predstavljen u Volkskunde Museum u Beču (Muzeju etnologije i folklora), gde je proces kontekstualizacije rada u okviru muzeja značajno uticao kako na sam koncept, tako i na ishod rada.
Kada se govori o percepciji neke kulture kao o „drugoj“ (eng. Other), u fenomenološkom smislu, nailazi se na brojne implikacije i probleme. U ovom slučaju, „džinovi“ sa kojima su se susreli Magelan i njegova ekspedicija predstavljaju jednu vrstu metafore procesa „stvaranja drugog“ (eng. Othering), jer su džinovi zapravo bili Tehuelče narod koji je živeo u Patagoniji u to vreme.
U radu džinovi takođe služe kao metafora proporcije i čovekovog traženja sopstvene mere u svetu koji se nalazi oko njega i koji nastanjuje u isto vreme. Emotivna kao i fizička udaljenost između dve tačke su često preduslovi kako bi se nešto pretvorilo u egzotično, i u radu se vidi kroz upotrebu egzotičnih referenci kao što je ogromna, pomalo bizarna slika dve identične palme na zavesi za tuširanje i mala plastična palma. Ovakvi objekti žele da ukažu na to da je egzotično, koje se može poistovetiti sa osećanjima nostalgije i čežnje, zapravo prisutno u svakodnevnom životu i da za tim postoji svakodnevna potreba.
Centralni motivi rada zapravo predstavljaju umetničko promišljanje, kontemplaciju i dekonstrukciju tema nostalgije, doma, fizičke udaljenosti, izmeštenosti, želje i na kraju identiteta kroz jedan društveni fenomen kao što je mit.
I CENTRALNI DEO RADA
Dia projektor, dia slajd, PVC zavesa, 100 komada grafike: reprodukovan crtež mape na transparentnom papiru
Glavni deo rada se sastoji od projekcije neizoštrenog dela teksta uzetog iz knjige „Magelanovo putovanje: Izveštaj o prvom putovanju oko sveta“ (ital. Relazione del primo viaggio intorno al mondo, Pariz 1525) autora Antonija Pigafete, gde je zabeležen prvi susret sa takozvanim „patagonskim džinovima“. Posetioci izložbe su pisanim uputsvom pozvani da uzmu jedan list transparentnog papira i stanu ispred projekcije. List se stavlja ispred svetla projekcije, zatim se traži mesto gde je tekst oštar i čitak.
Na ovaj način, priča o mitu o džinovima je prisutna samo onda kada ga posetilac „izazove“. Ovaj čin aludira na činjenicu da su mitovi generalno prisutni samo onda kada je potrebni „nosilac“ mita prisutan.
Sa druge strane, mapa kao objekat u ovom slučaju u sebi sadrži dva važna aspekta. S jedne strane mapi je osnovna funkcija da korisnika sprovede i naviguje kroz nepoznate teritorije. S druge strane, kada se koristi u funkciji traženja fokusiranog dela teksta, mapa postaje vrsta tehnološkog alata, pomoću koje možemo da saznamo nešto više.
Tokom procesa interakcije sa radom, posetilac ulazi u prostor projekcije i okreće leđa stereotipičnoj slici „rajskog ostrva“, istovremeno simbolično okrećući leđa raju dok traga za saznanjem.
II STAKLENA VITRINA
Izvajani uveličani model srca (porcelan), plastična palma, 1kg peska za činčile, staklena vitrina.
Deo instalacije pod staklenom vitrinom predstavlja nadrealnu scene plaže. Na prvi pogled se vidi disproporcionalna mera elemenata. Čudni, „egzotični“ pejzaž, gde stvari nisu sasvim tačne. Veliko srce na plaži predstavlja simbolični gest umetnice vraćanja srca patagonskim džinovima, ako se mit o njima prvobitno posmatra kao vrsta objektivizacije njihovih tela i oduzimanja „srca“. Porcelan kao materijal kao i staklena vitrina daju celoj postavci pomalo sakralni karakter, i zajedno pokušavaju da priču u džinovima retroaktivno izmene i tako izmenjenu, uvedu u klasičnu muzejsku postavku.
Rad predstavlja diplomski rad Isidore Krstić na Master odseku Art&Science, Universität für angewandte Kunst, u Beču (januar 2016).
Mentori rada su bili Virgil Vidrih (Virgil Widrich) i Bernd Kreftner (Bernd Kräftner), profesori na odseku Art&Science, uz ljubaznu podršku Volkskunde Museum u Beču, i njegovog direktora Matijasa Bajtla (Matthias Beitl) i kustosa Herberta Justnika (Herbert Justnik).
 ili “Ostrva začina” ){kind=link}