IRL
IRL – Grupna izložba o stvarnostima digitalne slike
IRL je postmedijski projekat sa fokusom na stvarnostima digitalne slike u okviru koga će u periodu od 20. do 25. aprila 2015. godine u Umetničkom prostoru U10 biti predstavljeni radovi deset autora: Aleksandra Matijevića, Valentine Brković, Gorana Kauzlarića, Jelene Nikolić, Jovane Sudimac, Maje Đorđević, Milana Bulatovića, Mirze Dedaća, Sandre Stojanović i Tijane Radenković.
Radovi koji su nastali u prethodne četiri godine su tematski i formalno dosta različiti, a organizovani su u tri celine u prostoru: društveni komentar, kritika standarda fizičkog izgleda i hibrid tradicionalne i digitalne slike. IRL izgleda kao materijalizacija jedne moguće Google pretrage, a izložbu je oblikovalo pitanje toga kako internet platfome poput YouTube ili alati programa MS Paint-a i Adobe Photoshop-a utiču na percepciju, razmišljanje i izražavanje. Reč je o eklektičnom spoju gifova, videa, ulja na platnu, digitalnih printova, mermerne ploče, bloga, heštagova i ostalog.
Polazeći od stanja u kome je izloženost digitalnom sadržaju prosečna svakodnevica, kada se Maja Đorđević ili Milan Bulatović koriste digitalnom estetikom MS Paint-a u procesu produkcije slike, reč je o autentičnom činu. Kao pojedinci u svojim dvadesetim godinama, gotovo celog života su istraživali Paint sotfver. Tradicionalno umetničko obrazovanje i okviri koje postavlja Paint su podjednako intergrisani u njihovu stvarnost, i kao takvi se manifestuju u radu. Ovo je tačno i u slučaju Mirze Dedaća, koji u tradicionalno uljano portretisanje unosi vizuelna rešenja generične ikonice Facebook profil slike.
Originalnost i ekskluzivnost kao istorijska fiksacija zapadnjačke umetnosti sve više ustupaju mesto sveprisutnom viralnom sadržaju. YouTube videi, gifovi i mimovi direktno podrivaju pređašnje dogme o autentičnosti i autorstvu. Sada nepretencioznost, inkluzivnost i nesaglediva raznolikost internet sadržaja definišu interkacije i postaju nove dominatne vrednosti. Pristup velikog broja ljudi društvenim mrežama i drugim platformama predstavlja izvor inspiracije i nove mogućnosti za izražavanje. Ovo je najbolje ilustrovano primerom dvokanalne video instalacije Jovane Sudimac na kojoj su viralni video para u seksualnom činu u blizini Kombank arene u Beogradu sa jedne strane, i sa druge transseksualna prositutka koju verbalno zlostavlajju policajci. Oba videa su bezbednosni snimci koji nisu bili namenjeni javnosti, ali su zavšrili na YouTube-u. Razlika u popularnosti i komentari na videe daju uvid u polarizovanost javnosti po pitanjima seksualnosti.
Druge dve autorke, Valentina Brković i Sandra Stojanović, imaju projekat koji citira popularni holivudski modni blog. Koncept je jednostavan – fotografije dve poznate ličnosti koje su u nekom trenutku nosile sličnu odevnu kombinaciju su uparene i javnost je pozvana da glasa o tome ko ju je bolje izneo. Izloženi Who Wore It Better blog preuzima taj koncept, s tim što se fokusira na pojedince koji nose nacionalne simbole kao neku vrstu stejtmenta. Nakon političkih dešavanja 90tih godina i nezavidne reputacije Srbije, javni iskazi patriotizma i nacionalizma postali su tabu, i gotovo se isključivo vezuju za krajnje desničarske grupe. Valentina Brković dalje istražuje odnos prema “naciji” i “javnom” inspirisana tvitom na koji je naišla, a koji ukazuje na to da je sistem osvetljenja u Beogradu daleko od konvencionalnog; drečava šarena svetla koja se smenjuju na zgradama državnih organa i mostovima. Brković koristi postojeće videe sa YouTube-a i pravi gifove na kojima se vidi kako se svetla smenjuju, a rad naziva upravo tako što citira tvit – Beograd izgleda kao da su trenseri na vlasti.
Mermerna ploča Udovice Gorana Kauzlarića ili kolekcija dronske fotografije Sandre Stojanović približavaju situaciju u kojoj digitalna slika hakuje analognu stvarnost i zbog već ustaljenog prisustva biva propraćena automatizmom. Aleksandar Matijević mimikrira postojeće analogne odnose i tranformiše ih u simulaciju spektakla. Norme i pravilnosti su deo bilo koje društvene aktivnosti, uključujući i viralnu. Distorzija porodičnih stock fotografija Jelene Nikolić pod nazivom Ptičica i projekat Physical identity Tijane Radenković prikazuju upravo kako izgleda kada se viralni i analogni standardi spoje. U suštini, kroz mešavinu digitalnog i analognog, svi projekti u okviru IRL izložbe predstavljaju ideološke i estetske stavove – jednu integrisanu stvarnost koja nas dublje povezuje sa ljudskošću.