- Sneak peek
- 27.01.2017.
-
0
1643
Budućnost se ponavlja / Ana Vujović
U novom sneak peak-u posetili smo Anu Vujović prilikom spremanja izložbe Budućnost se ponavlja, koja će biti otvorena u ponedeljak, 30. janura u 19h u DKSG-u.
The future is already here — it’s just not very evenly distributed.
William Gibson
Ova izložba nastaje kao proizvod kritičkog promišljanja samog koncepta budućnosti, ne kao puke vremenske odrednice već kao pojma bremenitog konotacijama linearnog razvoja, svrhovitosti i društvenog napretka. Nasuprot tome, nalazi se stvarnost puna pukotina, gličeva i grešaka, koja tapka u mestu ili se kreće u krug, odupirući se linearnoj logici progresa i ukazujući na mesta neasimilovanosti i otpora u stratifikovanom društvu čija budućnost ne pripada svima.
Inspirisana lokalnim urbanističkim projektima i njihovim varljivim nagoveštajima promene i blagostanja, koncipirala sam ovu instalaciju kao simboličku arhitektonsku viziju sačinjenu od celih, ali i polovičnih, zakrpljenih, izdubljenih, isprekidanih stubova, koji stoje u naglašenoj suprotnosti sa poimanjem stuba kao elementa oslonca i stabilnosti, kao kompaktne celine. Ova grupa radova se delimično oslanja na samu organizaciju galerijskog prostora i na njegove konstruktivne elemente. Karakteristično spušteni plafon galerije i noseći stub na sredini prostora, njen gotovo savršeni kockasti oblik, poslužili su mi kao polazna tačka u prostornoj projekciji instalacije.
Navodna arhitektura budućnosti u realnosti je često fizički trošna, napuštena, prepuštena prirodi i njenim uticajima, te služi kao svojevrsno melanholično svedočanstvo o jalovosti ljudskih stremljenja ali i nehotični cinični komentar na političke zloupotrebe i opsene. U nju su upisani vreme i emocije, ona – iz sadašnjosti – govori o prošlosti jednog vremena i ukazuje na budućnost koja je već ovde, ogoljena i demistifikovana. Uprkos tehnološkom progresu, koji je doveo do toga da imamo utisak da nam se budućnost dešava mnogo brže nego što smo mogli da naslutimo, stvarajući neko vreme ekstremne sadašnjosti, prošlost je uvek prisutna, ona je ugrađena u svaki aspekt naših života, zazidana, zabetonirana. Otuda se u ovim stubovima spajaju – i sudaraju – lično i opšte, gde je ono lično, privatno, folklorno i krhko element raskida, nestabilnosti i oneobičavanja.*
*tekst iz kataloga, autor teksta:Ana Vujović
