Boris Burić
Rođen je 1981. godine, živi i radi u Beogradu. Srednju školu za primjenjenu umjetnost završava u Rijeci, Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija završava u Beogradu. Pored ličnih projekata takođe je sarađivao sa raznim umetnicima i galerijama. Član je Remont-a. Koristi fotografiju kao osnovno sredstvo kojim beleži, pravi skice, dokumentuje svoja istraživanja različitih fenomena i situacija. U centru interesovanja su pretežno ljudi, galerijski prostor, vlastita pozicija u sistemu umetnosti. Inspiraciju crpi iz filmova, crnog humora, lažne istorije, konceptualne umetnosti.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog filma koji počinje čim otvorim oči.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Zvuk sitnih kamenčića kad se more povlači.
Koja prepreka te frustrira?
Nema frustracije, bez prepreka je sve ravno i dosadno.
Šta trenutno čitaš?
Trenutno čitam „Exhibition”, hvala Svetlani Rakočević.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Voda.
Koje promene oko sebe primećuješ u poslednjih par godina?
Izdvojiću dve:
1. Rascepkavanje scene, pucanje po šavovima. „Svaka ptica svome jatu” – reče pametan čovek.
2. Svima zvoni ista melodija na telefonu.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Život je Umetnost
Umetnost je Politika
Politika je Estrada
Estrada je Smrt.
Koja misao ili osećanje te veseli?
Ako si fer, crknućeš kao junak.
