Jamesdin / Berlin Art Week
Berlin Art week je sad već tradicionalna manifestacija na kojoj po pozivu učestvuje veliki broj galerija, a organizovanje je pomognuto od institucija grada. Za veće galerije, kao što je npr. NBGK, Deutsche Bank Kunsthalle, poziv se već podrazumeva, a kako to funkcioniše za ostale, video sam bliže na primeru Kunsthalle am Hamburger Platz, čiji direktor je blizak sa urednicom trendy art magazina koja je bliska sa selektorima Art week-a, koji su došli na ideju da uključe i par off prostora (Kunsthalle se nalazi u Wissensee-u i nije obično cilj gradske publike, nema U-bahn-a, a tramvaj je cimanje). Sa galerijama u Marzahn-u i Lichtenberg-u je to ponuđeno kao tura po predgrađu.
Deo manifestacije su i dva sajma umetnosti PREVIEW BERLIN – ART FAIR i abc – art berlin contemporary. Na prvom je učestvovala i galerija Art claims impulse koja zastupa i moju Švabicu pa i tu mogu u svojstvu insajdera da dam par informacija. Galerista i umetnik Pierre Wolter je pristao da i moj rad izloži (vatrogasni aparat od betona, hit zadnjeg Oktobarskog salona) mislili smo da može da se utopi, nisam nabio cenu. Nažalost nismo na vreme namestili štand i propustili smo VIP obilazak koji se organizuje pre otvaranja i koji je možda bio najbolja prilika za to.
Sajam je organizovan u zgradi radionice scenografija za operu pored Nordbahnhof -a, kraja koji dobro poznajem od prošle godine kad sam se oporavljao u univerzitetskoj bolnici Charité. Na Sajmu se bolje sećam dva štanda – dva slatka gay španca koji slikaju kineske vaze iza kojih instaliraju svetlosne efekte i imaju galeriju u Šangaju i mađarski štand koji poziva nemačke umetnike da izlažu na mađarskom sajmu umetnosti.
Mario, umetnik iz Argentine mi je rekao da je drugi sajam abc možda bolji jer svaki galerista predstavlja samo jednog umetnika i prostori nisu u formi malih separea kao na prvom sajmu.
U Berlinu kunst biznis slabo napreduje tako da se na prvom preview-u prodalo samo par komada, svedočio sam izbezumljenosti od sreće hamburškog umetnika koji je tapno komad od kartona za 900 evrića. Verujte mi da je to teže od organizovanja kvaziart antiglobalističkih projakata i moljakanja para od parazitskih institucija za iste.
Malo bolje se prodalo u ovoj gore pomenutoj Kunsthalle am Hamburger Platz-u, na izložbi VERLIEBTE KÜNSTLER (& LACHENDE DRITTE), iako to nije bio primarni cilj izložbe. Koncept izložbe u kome umetnici sa prve izložbe, koja je prvo bila prikazana u Süddeutscher Kunstverein-u pozivaju svoje prijatelje umetnike za događaj u Berlinu možda nenamerno otkriva kako ova stvar ovde funkcioniše. ‘Nači bez ortaka i vezica ništa, k’o kod nas u parlamentu. O mom radu koji sam ovde prikazao – istetovirano jaje, je bio i kratak prilog na radiju.
Ima još trista čuda, neka još traju npr. Franz Ackermann, koga je pogledala moja žena i za koga kaže da je stavio sve boje, ukrstio s monitorima i da je monumentalno, al’ to treba uzeti s rezervom jer je ona vajaraka. Izložba Painting Forever koje se više ne sećam mnogo jer mi je loše kad vidim više od 20 slika al’ evo sajta pa istražujte. S nje mi je ostalo u sećanju da ju je otvorio gradonačelnik berlina Klaus Wowereit koji trenutno tuži Bushida bitnog nemačkog repera umetnika zbog pesme gde ga je pomen’o. Peva da će svako u Berlinu da dobije kurac u dupe ko što ga gradonačelnik dobija, s obzirom da on to voli, ne vidim problem.
Kad smo vraćali radove sa sajma odnosno drvenu skulpturu čiji je transport iz Švedske koštao 3000 evra i koje je sad dužan jer nije ništa prodao, Pierre Wolter je dok je kišica rominjala po šoferšajbni uzdahnuo i rekao: “Ahh, Berlin du bist so Lieb”.
P.S.
Vladan Jeremić je sa Renom Rädle učestvovo na izložbi u NBGK i fala mu na VIP pasu.
.
