Aneta Stojnić
Teoretičarka umetnica i kustoskinja, rođena u Beogradu, trenutno živi u Beču gde se bavi akademskim radom u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti i postkonceptualnih umetničkih praksi kao postdoktorski istraživač na Akademiji umetnosti u Beču.
www.anetastojnic.wordpress.com
Šta trenutno čitaš?
„Fascikle“ – najnoviju zbirku priča Danka Stojnića. Ne zato što smo u srodstvu nego zato što je baš dobra knjiga.
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
U mojoj glavi.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Aplauz. Zar nam nije svima?
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Bez glagola. U nedostatku imenica bih se nekako još i snašla.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Neizvesnost.
Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Situaciju rastućeg trenda iseljavanja umetnika i kulturnih aktera nezavisne scene u Srbiji kolege iz „Per.Arta“ i „Stanice“ su 2012. nazvale „odliv scene“, a potom i artikulisali potrebu i mogućnost za uspostavljanjem „proširene scene“ koja bi povezivala one koji žive i rade u Srbiji i one koji su se (privremeno, povremeno ili trajno) iselili u druge sredine i kontekste. Kako poslednjih godina i sama živim „nomadski“ smatram da je ovakav način razmišljanja i organizovanja potreban i neophodan. U širem smislu pripadanje „sceni“ znači razumevanje konteksta u kom se deluje, artikulisanje zajdničkih problema i tema koje su značajne u određenom drustvenom kontekstu, te solidarnost i (samo)organizaciju – u tom pogledu gde god duže boravim trudim se da upoznam lokalnu scenu i uključim se u njene tokove i aktivnosti.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Volim kad je rad inteligentan i jezgrovit, kada se bavi aktuelnim pitanjima i nastoji da da bude učinkovit u društvenoj i političkoj realnosti, te prelazi okvire prostora rezervisanih za „umetnost“. Uz to, volim duhovite umetnice i umetnike.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zato što sam se naspavala. U suprotnom ću skočiti nerado.
Za 2015. planiram da ostvarim svoj tajni plan.
__________________
Naslovna fotografija: Künstlerhaus / Halle für Kunst & Medien, Graz, Artist talk with Jelena Jureša and Aneta Stojnić “Denkmal oder Mahnmal? Historicization and consequences – debating political articulation of traumatic past”
