Andrea Dramićanin
Andrea Dramićanin je rođena 1990. godine u Beogradu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku vajarstva. Poslednji semestar master studija završila je na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris kao stipendista Vlade Francuske.
Šta trenutno čitaš?
Usred sam pisanja master rada tako da odjednom čituckam mnogo knjiga, ali najskoncentrisanija sam na Nancy Spero The work – Cristopher Lyon.
U kom prostoru radiš?
Trenutno sam zaposlena u jednoj radionici, pa van radnog vremena koristim blagodeti iste.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Brod koji isplovljava.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Ljubav, porodica, reka, rad, uživanja, bien sûr…
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Smisao i organizacija. Često dovodim svoje postupke u pitanje, a to nije baš karakteristično za mene.
Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Ja sam tek završila fakultet i sad sebe vidim u nekoj fazi otkrivanja i upoznavanja svega, ali generalno osećam kao da doprinosim i kao da sam deo nečega. Mislim da mora da prođe još vremena da bih mogla da kažem nešto o sceni i svojoj poziciji u svemu tome.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Stvarno zavisi od dela do dela. Uglavnom je to način na koji me određeno delo „odradi“ kad se nađem pred njim, kada me toliko zaintrigira da moram više puta da se vratim da ga pogledam i shvatim i kada me nekako iznenadi – kad otkrijem nešto neočekivano.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog nekog putovanja ili susreta.
Za 2015. planiram da diplomiram, da odem na more, postanem odlučnija…
