ACTOPOLIS / Formalno neformalne
Nakon suštinskih promena sistema u nedavnoj prošlosti, društva Jugoistočne Evrope suočavaju se sa brojnim otvorenim pitanjima. Ovo naročito važi za gradove. Nestabilna ekonomija, slabost državnih institucija ili njihova potpuna paraliza, enormne socijalne razlike, prekarni rad i neizvestan položaj velikog dela stanovništva otežavaju angažovanje pojedinca u okvirima civilnog društva. Tu situaciju dodatno komplikuju i aktuelni izbeglički talasi, čije posledice po Tursku, Grču i druge balkanske zemlje nikako nisu male. U toj se konstelaciji projekat „ACTOPOLIS. Umetnost akcije” profiliše kao transnacionalni test-poligon za urbane alternative između grada Mardina na tursko-sirijskoj granici, preko Atine, Bukurešta, Beograda, Sarajeva, Zagreba, pa sve do nemačkog grada Oberhauzena. Goethe-Institut i inicijativa „Urbane kinste Rur”, kao inicijatori i realizatori ACTOPOLISA, na fragmentaciju realnosti odgovaraju formiranjem decentralizovanih mreža.
Beogradsko izdanje projekta ACTOPOLIS „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” okuplja 14 umetnika, umetničkih grupa i aktera u kulturi različitih usmerenja koji će na poziv kustoskinje Mirjane Bobe Stojadinović dati svoj odgovor na pitanja kako, zašto i za koga se produkuje urbana kultura u kriznim vremenima koja u Srbiji traju više od 25 godina. Šta obeležava ekonomiju kulturne nezavisnosti na početku 21. veka?
Osim Gradske Gerile i Urbanog inkubatora, koji su se predstavili tokom prve dve nedelje maja, u beogradskom izdanju ACTOPOLISA radove produkuju Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, Umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister.
U toku treće nedelje maja iz štampe je izašla mapa prostora vizuelnih umetnosti BGD ART: Štampani plan grada sa mesečnim programom umetničkih prostora biće dostupan u javnim prostorima u gradu i stanu Actopolisa, a može da se skine i onlajn: www.bgdart.net. Autor mape je Aleksandar Nikolić.
Takođe, iz štampe su izašle i Zidne novine Udruženja KURS naslovljene „Karneval usred ruševina” a u saradnji sa Iskrom Krstić, koje će se predstaviti kroz diskusiju u utorak, 24. maja u Actopolis stanu. Jedan broj Zidnih novina povodom projekta biće dostupan u javnim prostorima u gradu i stanu Actopolisa.
U sredu, 18. maja otvorena je grupna izložba radova Irene Ristić, Mariele Cvetić, Nikole Radića Lucatija i Umetničkog kolektiva U10 ((Lidija Delić, Marija Šević, Iva Kuzmanović, Isidora Krstić, Sava Knežević, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić) u prostoru tzv. ‘Actopolis stana’ – prostora privremeno korišćenog za izložbe, diskusije i intelektualne razmene u toku maja meseca.
Nakon otvaranja usledila je dinamična diskusija o radovima predstavljenim na izložbi koja se razvila u pitanja uslova rada i produkcije umetničkih radova, generacijskim razlikama i kritičnosti i podršci.
Actopolis stan @ Bulevar despota Stefana 36
Radno vreme: pon–pet 16–19h
Već narednog dana, u četvrtak 19. maja u podne na Platou ispred Filozofskog fakulteta održan je višečasovni okrugli sto pod nazivom „nedeljiva neotuđiva” Vahide Ramujkić i Noe Treister ‒ Učitelj neznalica i njegovi komiteti. Okrugli sto razmatrao je pitanja odnosa između institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja. Okrugli sto tražio je odgovore na pitanja: Da li je momenat institucionalizacije momenat prisvajanja pri kome se ljudski odnosi pretvaraju u ‘moje mišljenje’? Ili taj čin institucionalizacije prethodi formiranju mišljenja pa se ono pojavljuje kao svojina još u najintmnijim odnosima koje čovek vodi sam sa sobom? U tom smislu, ukoliko postoji svest o tome da je mišljenje i znanje uvek proizvod ljudskih odnosa šta bi onda značilo da je znanje društvena svojina?
Za stolom smenjivali izlagači: Branko Dimitrijević, Ognjen Dukić, Zoran Gajić, Branka Ćurčić, Đokica Jovanović, Saša Kostić, Vladimir Miladinović, Matija Medenica, Miloš Miletić, Nebojša Milikić, Vladimir Novaković, Dragomir Olujić – Oluja, Milovan Pisarri, Danilo Prnjat, Mirjana Radovanović, Predrag Raljević.
Sutradan, 20. maja, ponovo u Actopolis stanu, predstavljen je tekst Marijane Cvetković o fenomenu Druge scene kao samoorganizovanoj platformi beogradske kulturne scene. Ovaj istraživački rad tragao je za odgovorom na pitanje zašto je Druga scena izbrisana iz pamćenja kulturne javnosti. Autorka polazi od hipoteze da razloge treba tražiti u ideološkom preokretu do koga je početkom ovog veka došlo u Srbiji.
Diskusija posvećena promišljanju platforme kakva je bila Druga scena, uslovima njenog nastanka, načinu delovanja, i razlozima njenog gašenja, postavila je mnoga pitanja relevantna se samo za praksu Druge scene, već i za praksu današnje savremene kulturne produkcije. Diskusiju je otvorila Marijana Cvetković, a gosti diskusije bili su Jelena Vesić i Marko Miletić, dok je u nastavku ona uključila i publiku.
Vaš primerak štampanog teksta o Drugoj sceni možete da preuzmete u Actopolis stanu radnim danima 16–19h do kraja meseca.
