Actopolis Beograd
Grad je po svojoj strukturi i načinu organizovanja živa, dinamična i promenljiva zajednica ljudi. Beograd, kao takva zajednica, poslednjih nekoliko decenija doživljava drastične urbanističke, političke, finansijske, demografske, obrazovne i kulturne transformacije. Jedan deo tih promena je očekivan i prirodan, ali dobar deo je bio nasilan i proizvod neželjenih okolnosti. Dominantna promena koja natkriljuje oklonosti u kojima funkcioniše Beograd i kultura koja se u gradu odvija tiče se sistemske tranzicije. Sa jedne strane je nasleđe socijalizma, a sa druge liberalni koncept. Oba pristupa imaju svoja ograničenja, koja u uslovima globalne ekonomske krize pokazuju svoje najnegativnije varijante. Udružene sa već nagomilanim društvenim problemima koji traju, usporavaju i onako spor proces tranzicije.
Postojeće stanje kreira sistemski nedefinisan prostor, prepun protivrečnosti i zaoštrenih kontrasta, delimičnih i parcijalnih rešenja u kojima je teško funkcionisati. Takve okolnosti preslikavaju se na način na koji u javnoj sferi živi kultura i umetnost. Taj život diktiraju institucije, koje su i same u velikim problemima. Zato se dešava da je njihov odgovor na potrebe građana često spor, neadekvatan, nesadržajan, pogrešan ili ga nema. Svesni takve situacije i sistemske i finansijske ograničenosti prostora u kojem žive, kulturni aktivisti pokušavaju da razviju alternativne oblike delovanja koji bi premostili nedostatke, ukazali na nefunkcionalne tačke i otvorili mogućnost za dalji kulturni i intelektualni razvoj bez obzira na okolnosti. Ovaj obrazovan, kritički i produktivan deo gradske zajednice putem različitih umetničkih i urbanističkih projekata nudi drugačiju perspektivu.
Beogradsko izdanje Actopolisa, po ideji kustoskinje Mirjane Bobe Stojadinović daje pregled takvih nastojanja, stavljajući u središte pažnje različite oblike samoorganizacije u kulturi i umetnosti. U okviru programa Actopolis Beograd, u prilici smo da se upoznamo sa četrnaest načina reagovanja. Po svom karakteru ovi oblici rada proizašli su iz konceptualnih umetničkih praksi i njihovog načina promišljanja društvenih odnosa, posebno u sferi kulture i umetnosti. To objašnjava njihovu kritičnu, autorefleksivnu i analitičku prirodu, ali i formu blisku naučnim i teorijskim istraživanjima i aktivističkom delovanju u polju društvenog. Svi programi u okviru Actopolisa imaju na umu pojedinca kao aktivnog činioca društva i predstavljaju nastojanja mladih ljudi da pozitivno promene sredinu u kojoj žive, da je prilagode sebi i ljudima oko sebe. Oni uvek nastaju iz njihove potrebe da budu konstruktivan deo društva u kojem žive i stvaraju. Posezanje za rešenjima konceptualnih umetničkih praksi nije slučajna. Bez obzira da li su nastale u socijalističkom ili liberalnom okruženju, ove forme umetničkog delovanja izmicale su negativnim procesima sistema u kojima su nastajale, upravo zato što su shvatale njihove nedostatke. Iako su danas i one deo procesa istorizacije, modeli i strategije koje su primenjivali omogućavaju nam da razvijemo načine funkcionisanja koje današnji sistemi neće asimilirati i poništiti. Oni podrazumevaju delovanje koje nam omogućava da u isto vreme budemo i u sistemu i izvan njega, njegov i subverzivni i konstruktivni deo.
Takva pozicija omogućava slobodu u razmišljanju, a sloboda omogućava nezavisnu selekciju dobrih rešenja bez obzira na ideološki okvir. Reč je o strategiji delovanja koju ne koči trom institucionalni okvir, jer deluje i izvan njega, mobilno, brzo, promenljivo i u skladu sa potrebama ljudi u konkretnom vremenu i prostoru. To je čini idealnom za ispitivanje različitih formi delovanja i načina na koji bi oni u realnosti mogli da funkcionišu. Ovakva strategija je potencijalno veliki resurs modela koji bi institucijama pomogli da lakše i brže dođu do rešenja u problematičnim okolnostima. U tom smislu bi bilo logično da postoji interakcija i razmena između institucija, kulturnog sistema i samoorganizovanih pojedinaca i grupa. U stvarnosti takve logike najčešće nema. Dragocenost programa Actopolis Beograd je upravo u prepoznavanju njihovog potencijala i promeni takve prakse.
