Katarina Kostandinović
Katarina Kostandinović rođena je u Boru 1992. godine. Diplomirala je na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i student je master akademskih studija na istom fakultetu. Radi kao saradnik i koordinator programa galerije Podroom u Kulturnom centru Beograda.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Nisam najsrećnija kada ujutru moram da iskočim iz kreveta. Volim da pijem kafu sat vemena, da doručkujem, pa da krenem na posao.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Volim da slušam muziku, zvuk trube i saksofona (Ibrahim Maalouf), a volim kada čujem nesavršeni ženski vokal, dubok ili promukao/škripav kao Billie Holiday ili Tanita Tikaram.
Koja prepreka te frustrira?
Lenjost.
Šta trenutno čitaš?
Trenutno čitam ispitnu literaturu, ali nedavno sam pročitala knjigu Patti Smith Just Kids. Opet sam se zaljubila u Patti.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Sve su mi potrebne, ali nervira me što često koristim strane reči i strane pojmove, bilo da je u pitanju pisanje ili razgovor. Mada neke reči ili pojmovi lepše zvuče na stranom jeziku.
Koje promene oko sebe primećuješ u poslednjih par godina?
Primećujem puno kontradiktornosti, apatiju i entuzijazam, želju da se nešto uradi i izvede, ali mogućnosti su male. Čekamo nešto/nekog da se desi.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Lee Kit, umetnik sa kojim sam nedavno radila, rekao je: „Smisao života je da ponekad imamo priliku da radimo nešto potpuno besmisleno. Tada se inspirišemo. Npr. umetnost: umetnost je ponekad potpuno besmislena.”
Koja misao ili osećanje te veseli?
Da će sve biti OK.
